MENTALNA BOLEST NIJE ZARAZNA, DUŠA MOŽE SVAKOG DA ZABOLI: Milica je defektolog u Lazi, ovako izgleda njen radni dan

Radni dan zaposlenih u dnevnoj bolnici Klinike za psihijatrijske bolesti "Doktor Laza Lazarević" u stacionaru Padinska Skela vrlo je dinamičan, a kako bismo iz prve ruke saznali kako to izgleda, otišli smo u obilazak.

Dnevna bolnica u Padinskoj Skeli mesto gde je dolaze pacijenti koji nisu na kliničkom lečenju u dogovoru sa izabranim lekarom, a pored toga nalazi se i takozvano odeljenje "S". Na tom odeljenju borave korisnici koji se nalaze na produženom lečenju i tu praktično žive već nekoliko godina, imaju svakoga dana plan i program po kom rade.

Zaposleni u dnevnoj bolnici trude se da svojim pacijentima omoguće raznovrstan sadržaj kroz koji mogu da izraze svoju kreativnost, a osim toga, da onima koji su na "S" odeljenju omoguće povremene izlaske van bolničke kapije.

Kako funkcioniše dan zaposlenih i na koji način se u ovoj bolnici odvija rad sa pacijentima saznali smo u razgovoru sa Milicom Belogrlić, defektologom u Padinskoj Skeli i portparolom Klinike za psihijatrijske bolesti "Doktor Laza Lazarević".

"Moj radni dan izgleda tako što se ja već 20 godina uvek iznova pripremam za svaku terapijsku grupu koju vodim shodno sa interesovanjima korisnika. Koleginica Jovana Drakulić i ja vodimo socioadaptivne grupe, radimo stimulaciju kognitivnih funkcija. Dnevna bolnica je ustanova parcionalne hospitalizacije i mi ovde imamo niz aktivnosti i sveobuhvatan socio-rehabilitacioni tretman za sve naše korisnike. To znači da svaki dan imamo grupu sa psihologom, defektologom, da imamo psiho-analitičke grupe, stimulaciju kognitivnih funkcija, grupe sa doktorima, kvizove, sekcije, itd.", objašnjava naša sagovornica.

Posebno je važno naglasiti značaj radne terapije koja se odvija u dnevnoj bolnici, što su nam i sami pacijenti kroz neformalni razgovor ispričali.

"Imamo radnu terapiju za koju slobodno mogu da kažem da je jedna od najrazvijenijih, to su radovi pacijenata od keramike koji predstavljaju prava umetnička dela. Pacijenti na taj način svakom radu daju svoj lični pečat i obeležje tako što svoje emocije prenose na to malo umetničko delo", kaže Belogrlić za portal Espreso.

Pored svih obaveza, Milica i njena koleginica Jovana Drakulić nađu vremena da pripreme predstave i priredbe za svoje pacijente kao i da ih izvedu makar jednom mesečno u pozorište ili na mini izlet. Pacijente su vodile na Adu Ciganliju, Košutnjak, u Kuću Đure Jakšića, manastir Rakovicu, nekoliko beogradskih pravoslavnih crkava... Milica posebno ističe da je to jedan od načina njihove zajedničke borbe protiv neopravdane stigmatizacije.

Skoro smo imali predstavu "Novi početak" koja je bila izvedena u Centru za kulturu "Vlada Divljan" povodom Dana mentalnog zdravlja, a poruka je da svako od nas ima prava na novi početak, naziv je simboličan. Ono što najviše volimo su vaninstitucijalne aktivnosti gde se na neki način borimo protiv neopravdane stigmatizacije i nas kao klinike i naših korisnika, organizujemo posete manastirima, ustanovama kulture, pozorištima. Kada nam neko kaže da nikada nije bio u pozorištu i da mu se jako dopalo, to je ono što nas čini najsrećnijim", kaže sagovornica.

Jedan od problema sa kojima se pacijenti susreću, možda i najteži, jeste odbacivanje od najbliže okoline.

"Najlepše u mom poslu je kada se pacijenti jave posle recimo godinu dana, kažu da su stabilne remisije, da su pronašli posao. Neki naši studenti koji su zastali na drugoj, trećoj godini fakulteta kažu: 'Milice, bila si nam vetar u leđa - ti i svi članovi dnevne bolnice, diplomirali smo, nastavljamo dalje.' Najteže je kada vidim da naše pacijente odbacuje rodbina, ne obilaze ih, a mi se trudimo koliko god možemo da budemo taj kompenzacijski model i da smo za njih uvek tu. Dan danas, posle dvadeset godina rada, najteže mi je kada vidim da porodica ne vodi računa o nekome ko se razboleo i za to nije kriv", objašnjava Milica Belogrlić za Espreso.

"Mi lečimo dušu"

Ipak, Milica kaže da kada uporedi današnjicu sa vremenom kada je počela da radi posao defektologa - postoji pozitivan pomak kada je u pitanju stigmatizacija! U Srbiji su mentalne bolesti i lečenje kod psihijatra još uvek tabu tema, ali u značajno manjoj meri nego što je to bilo ranije, to znači da smo na dobrom putu. Ipak, i dalje postoje brojni razlozi zbog kojih se mnogi ne jave za pomoć iako prepoznaju problem kod sebe.

Stigmatizacija će uvek postojati i ima različitih oblika, recimo javna stigmatizacija zbog određenih društvenih predrasuda, unutrašnja stigmatizacija koju korisnik doživljava i misli da je manje vredan, da gubi samopozdanje. Postoji i kolektivna stigmatizacija jer se još uvek u pojedinim društvima smatra da neko ko ima bilo kakvo mentalno oboljenje, da je to nekakvo ukletstvo ili kazna od Boga i tako dalje. Pored svega toga, mi se jako trudimo na našoj predivnoj klinici da što više radimo na borbi protiv stigmatizacije same klinike i naših korisnika i to upravo kreativnim aktivnostima. Organizovali smo dve izložbe u Kući Đure Jakšića, a poslednja je održana 25. decembra. Recimo moje komšije, s obzirom da znaju gde radim, često me pitaju da im organizujem neku čašicu razgovora sa nekim od mojih kolega da malo olakšaju dušu. Čak se i šale pa pitaju da li mogu da im obezbedim jedan apartman da mogu da legnu i da se odmore od svakodnevnog pritiska i životnih poteškoća sa kojima se susreću. Mi ovde lečimo dušu, a duša sve nas može da zaboli i mentalna bolest nije zarazna, ali ravnodušnost jeste", kaže naša sagovornica.

Forografije sa izložbe radova pacijenata možete pogledati u galeriji:

Milica s ponosom govori o svojim pacijentima, ne krije koliko se ponosi svakim njihovim i najmanjim uspehom.

"Mislim da sam najponosnija na svoje pacijente, oni to znaju i osećaju kakvu im podršku pružam i za sve što treba sam tu. Svaki put naglašavam da oni imaju toliko kvaliteta da mi svašta možemo da naučimo od njih i da je njihova kreativnost nešto što mene uvek inspiriše da budem još bolji čovek", priča ona.

S obzirom da smo u jeku novogodišnjih i božićnih praznika, razgovarali smo sa našom sagovornicom o tzv. prazničnoj depresiji, a ona posebno skreće pažnju na to da živimo u vremenu u kom smo otuđeni jedni od drugih što u nekim slučajevima dovodi do osećaja usamljenosti.

"Moram da kažem da termin "praznična depresija" kod nas nije stručan i spada u kolokvijalni izraz - što znači da ga mi nemamo u sistemu međunarodne klasifikacije mentalnih bolesti i oboljenja. Možemo da kažemo da kada je neko usamljen tokom novogodišnjih i božićnih praznika, da to može na neki način da poveća osećaj usamljenosti ili dovede do pogoršanja već postojećih dijagnostifikovanih bolesti kao što je depresija i širok spektar anksioznih poremećaja", kaže Milica i dodaje:

"Mi znamo u kakvom svetu živimo i da se ljudi sve više otuđuju, postoji taj fenomen otuđenosti gde ljudi sada radije komuniciraju preko društvenih mreža nego da sednu negde da popiju kafu. Ima dosta usamljenih ljudi i kod nas u dnevnoj bolnici, ima puno usamljenih ljudi koji nemaju neke psihičke probleme već žele da rade na sebi, na samopouzdanju i žele da se druže i socijalno reintegrišu u određenu sredinu. Koleginica Irena Đorđević koja je načelnica Centra za mentalno zdravlje u Vlajkovićevoj kaže da se sve više ljudi obraća za pomoć, što je nama fenomenalno. To znači da ljudi više nemaju toliki otpor prema psihijatru nego žele da olakšaju svoju dušu i da se rasterete, sve češće žele razgovor sa stručnim licem što je vrlo značajno", objašnjava sagovornica portala Espreso.

U okviru Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" u Beogradu nalazi se i posebno odeljenje za adolescente sa teritorije cele Srbije. Najnoviji statistički podaci pokazuju da svako peto dete kod nas ima neki mentalni problem, što je prilično poražavajući podatak.

"Ovim putem bih da spomenem da mi imamo odeljenje za adolescente na klinici u Beogradu za hitan prijem i zbrinjavanje najtežih slučajeva iz cele Srbije. Tamo se obavljaju ambulatno-specijalistički pregledi kada su deca i adolescenti u pitanju. Najčešći mentalni poremećaji koji se javljaju kod dece su anksioznost, poremećaji u ponašanju, poremećaji emocija i poremećaj ishrane. Mislim da je to sve definitivno posledica celog ritma današnjeg brzog načina života, nedostatak vremena roditelja", pojašnjava Milica Belogrlić.

Ukoliko osećate bilo kakve poteškoće, možete se javiti u Centar za mentalno zdravlje koji se nalazi na adresi Terazije 3 i u Vlajkovićevoj 23. Pored toga, Klinika za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" ima SOS liniju koja je dostupna svima kojima je potrebna 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

Poruka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" glasi: Koliko god se osećali usamljeno, imajte na umu da pomoći ima!

Bonus video: Igor Jurić o puštanju u rad odeljenja za maloletnike koji su počinili ubistvo na Klinici dr Laza Lazarević

(Espreso/Dijana Spasov)